Direktor pre tridesete: trend ili eksperiment 21.veka?

Šta biste Vi rekli na ovo? Verujem da imate u svom okruženju bar jednu osobu koja je uspela da se pre 30te godine popne na neku od visokih menadžerskih pozicija. Pre samo 30 godina tako nešto bilo je teško i zamisliti. Na rukovodećim pozicijama bili su isključivo ljudi sa velikim iskustvom, a uz to iskustvo išlo je i znanje. Kao što znamo 21.vek i savremeno doba je doba informacija, pa se često ispred iskustva i znanja, stavljaju brzina kojim se dolazi do infomacija kao i umeće rada sa tehnologijama. Takodje, brzina kojom se dešavaju promene u svetu dovele su do toga da poslodavci traže izuzetno energične ljude da vode biznis sektore, a „smirenost“ takodje dolazi u drugi plan, što daje prednost mladjim osobama u odnosu na starije i iskusnije.

Sa jedne strane, ovaj eksperiment pokazao se izuzetno u mnogim kompanijama širom sveta, jer su mladi ljudi pokazivali veliku motivaciju u radu na tim pozicijama, kao i veću inicijativu i kreativnost, ali takodje i dosta više grešaka u radu. Dolazimo do onoga što je najznačajnije, veliki procenat grešaka utiče na samopouzdanje, pa su upravo ovi zaposleni češće bivali u burnout sindrom-u. Poznato je da menadžerske pozicije podrazumevaju u najvećoj meri bavljenje ljudima. Savremena istraživanja pokazuju da emocionalna inteligencija utiče na sposobnost vodjenja tima, a da koeficijent emocionalne inteligencije raste godinama života i radnog iskustva. Dolazimo do zaključka, da je priprodan tok stvari da stariji menadžeri bolje vode timove jer imaju veći stepen emocionalne inteligencije.

Složićete se da nije lako dati odgovor na postavljeno pitanje, ali pokazalo se da najbolje rezultate su ostvarivali mladji menadžeri na višim pozicijama uz mentorstvo starijih menadžera. Dakle, bez timskog rada teško je zamisliti da jedna organizacija može napredovati, pa bismo mogli reći da je i u ovom slučaju to dobitna kombinacija.